Sve planine imaju nešto po čemu se razlikuju od ostalih pa ih to čini privlačnim za planinare, turiste i putnike namernike. Na Tari ima svega onoga što čini jednu balkansku planinu – vrhovi sa prelepim pogledom koji puca na sve strane, četinarske i mešovite šume, livade i proplanci, potovi i rečice, planinska naselja i putevi koji ih povezuju… Ipak, na Tari ima i nečega što na drugim planinama nema.

Biljni svet Tare je jedinstven jer na Tari raste ogromna i šarolika populacija biljnih vrsta. Oko 90% svih biljnih vrsta Srbije raste na Tari a najpoznatije biljne vrste u Pančićeva omorika i Derventanski različak – koje je otkrio Josif Pančić još u pretprošlom veku. Biljnom svetu Tare pogoduje klima, obilje vode i ne tako visoka pozicija ove planine.

Životinjski svet na Tari bogat je najpoznatijim balkanskim vrstama – mrki medved, vuk, divokoza, srneća divljač svakako su reprezentacija faune na ovoj planini. Ipak, tu se nalazi i čitava ekipa ostale divljači od divlje svinje do zeca i fazana u podnožju planine. Fauni se mora dodati ihtiofauna – ribe i vodeni svet planinskih potoka, reka i jezera koji je bogat prirodnim domaćim vrstama – potočnom pastrmnko, krkušom, rakovima i školjkama.

Prirodna baština Tare nije jedino što ljude ovde privlači, tu je i čovekovo nasleđe, etno baština i kulturno-istorijski spomenici među kojima je najpoznatiji manastir Rača iz 13. veka, ostaci srednjovekovnog grada Solotnik i nekropole stećaka u Perućcu i u Rastištu. na tari su tradicionalno zastupljene stare planinske kuće tipične za Stari Vlah kao kulturološku regiju a ove kuće gradili su obližnji neimari – Osaćani.

Tara privlači ljude jedinstvom svih svojih lepota i čari na malom prostoru a sve ovo dostupno je pešacima, biciklistima i motorizovanim gostima. Čak i vazduhoplovcima, jer Tara ima jedan od najvećih planinskih aerodroma na Balkanu – Ponikve! Ljudi na Tari pronalaze aktivan odmor, rekreaciju uz lagane aktivnosti i uživanje kroz ubijanje dosade. Ovde ljudima nije dosadno jer uvek ima negde da se pođe i mnogo toga da se vidi.

Ljudi na Tari najčešće posećuju vidikovce Banjska stena, Bilješka stena, Kozja stena, Osluša, Crnjeskovo, Janjač i druge. „Must visit“ posetilaca je i obavezna atrakcija Tepih livada, jedinstveno tresetište nastalo zatravljivanjem nekadašnjeg planinskog jezera. Posetioci vole da vide i retke primerke Pančićeve omorike ali i da krstare kanjonom Drine od Perućca do Višegrada a alpinisti užiavaju o kanjoningu niz Brusnički potok i Selski potok koji sa sa vidine od preko 1000 metara obrušavaju niz litice drinskog kanjona do površine jezera Perućac.

Na Tari ima dovoljno smeštaja za sve znatiželjnike i posetioce a infrastruktura je u solidnom stanju, mada mnogo stvari još uvek treba da se uradi i uredi. Da budemo iskreni na Tari ima dosta toga i što nije baš za pohvalu a tu prednjači gradnja bez kontrole koja je već počela da narušava prirodu ove planine. To je ono što ljudima na Tari smeta, ali o toj temi u nekom sledećem blogu.

Dobro došli na Taru!